Teraco podovi su kroz vreme označavali prestiž.
Granulat je pretežno mermerni, međutim koriste se i materijali kao što su staklo, plastika, kamen, porcelan, oniks, metalni komadići, sedef itd. Vezivo koje spaja komadiće ili opiljke je uglavnom cementno, međutim može biti i cementno modifikovano poliakrilatom ili lateksom, kao i polimerno (epoksidno, poliestersko). Svaka vrsta veziva daje određene fizičke kvalitete podu, i u odnosu od toga kakve osobine i performanse završnog proizvoda su nam potrebne, biraćemo vezivo.
U vezivo se može dodati izvesna količina pigmenta, i dobija se teraco u određenoj boji. Kombinacija različitih boja veziva i agregata daje veoma efektne vizuelne rezultate.
Tehnike izrade teraco podova su različite. Uglavnom se priprema smesa agregata i veziva koja se zatim izliva na podlogu. Pomoću metalnih razdelnica majstori mogu da kreiraju različite šare na podu ispunjavajući obrazovane površine teracom različitih boja. Po izlivanju i izravnavanju teraca sledi nega. Kada podloga očvrsne, teraco se specijanim mašinama polira do određenog stepena glatkoće. Međutim, umesto ugradnje teraca na licu mesta, mogu se nabaviti i prethodno pripremljene teraco ploče, spremne za oblaganje podloge na određeni način.
